Tokom 1915. godine izvestan broj umetnika iz Evrope je zatrazio skloniste od prvog svetskog rata i utom nasao utociste u neutralnom Cirihu, Svajcarska. Pojedinci koji su bili zgrazeni neljudskoscu prvog svetskog rata dolazili su iz Rumunije, Francuske, Nemacke itd. Mnogi od njih su ostali vrlo poznate licnosti u istoriji moderne umetnosti: Tristan Cara, Hugo Bal, Vasili Kadinski, Hans Arp itd. Prilikom slucajnih susreta odlucili da zapocnu neku vrstu aktivnosti koja koja se pritom razvila u umetnicki pokret pod imenom "Dada". Taj pokret, inspirisan ratnim nedelima, bio je pre drustveni protest nego umetnicki pokret posto je to bio vise pokusaj odbacivanja mrtvog tereta svih starih tradicija, drustvenih i umetnickih, nego pozitivan pokusaj stvaranja novog stila u umetnosti.

Dadaisti su usvojili teoriju "strast razaranja je stvaralacki" i hteli su da zaprepaste burzoaziju (koju su smatraliodgovornu za rat) i bili su spremni da upotrebe bilo koje sredstvo iz oblasti jezivih imaginacija - da prave slike od otpadaka ili da skandalozne predmete, kao sto su police za boce i nocni lonci, uzdignu do dostojanstva umetnickih predmeta, sve u pokusaju da uniste sistem drustvenog vrednovanja.

Takodje stalno kritikovanje sistema i anti-ratne aktivnosti koje su sprovodili. Zbog ovakvog idealizma ovaj pokret bi vrlo pozudano mogao da se nazove anarhisticki. Slikar "Disan" je, na primer, Mona Lizu snabdeo brkovima, a (takodje slikar) "Pikabija" je slikao apsurdne masine koje nisu imale drugu funkciju nego da ismeju nauku i efikasnost. Slavni "Cabaret Voltaire" koji su dadaisti tada osnovali u Cririhu je bio internacionalni kabare gde su dolazili svi umetnici skloni razvijanju umetnickih mogucnosti.

Umetnici se nisu ogranicavali na posebnu vrstu umestnosti vec su mnogi od njih nastupali u vise raznih oblika arta. U kabareu je bilo raznih manifestacija: izlaganje umetnickih dela, svakojaki nastupi, recitovanje pesama, francuska, holandska, ruska, crnacka muzika. Kao mesto okupljanja kabare "Voltaire" je pruzao "arenu" u kojoj je bilo ko ko je hteo da potrazi novi oblik izrazavanja u kontekstu dada pokreta bio dobrodosao.

Ovakve unikatne atmosfere su podsticale ogromnu kreativnost i potpomogle da pokret dalje evoulvira. Dadaisti su svojim radom hteli da isprovocirju i sokiraju drustvo, tako da su na svojim nastupima cesto publici delili komade povrca kojima bi ih oni kasnije gadjali. Jedna od mnogih tacaka nastupa je takodje bilo neizmenicno recitovanje istih pesama u tri razlicita jezika. Na jednoj umetnickoj egzibiciji 1920. god. umetnik "Max Ernst" je cak snebdeo gledaoce sa sekirama i dozvolio da po svojoj zelji razbiju bilo koja od njegovih egzibicija. Njihova aktivnost u Cirihu se prosirila na galeriju "Dada", casopis, nekoliko knjiga i tako dalje.

Neizbezno je napomenuti Njujorski pokret koji se paralelno razvijao zajedno sa Ciriskim, naravno u istom duhu. U toku tog ratnog perioda dada pokret je bio najaktivniji, za vreme kojeg su bile zasnovane jedne od najrevolucionarnijih ideja ovog veka. Nakon zavrsetka rata mnogi umetnici su napustili Cirih I vratili se svojim zemljama gde su nastavili tradiciju dade nakon cega se pokret ubrzo razvijo sirom sveta. Dada je bila kljucni akt oslobodjenja koji je ostavio veliki znacaj kako u istoriji tako i za buduci drustveni i umetnicki razvoj. Kao umetnicki pravac dada je kasnije evolvirala u "nadrealizam".

Dakle, kao sto vidite slicnosti svega ovog sa idealima moderne punk kulture su neizbezne. Ovo je dokaz da su punk ideali postajali i nastali puno ranije samo u nekom drugom obliku na koji sa ove nase perspektive verovatno treba gledati kao podloga za sva danasnja shvatanja i osnove.

 
 

Stanojevic Vladimir - punkerstein

  NAZAD NA UVOD